Агенција ће штитити узбуњиваче, али не зна како

Агенција за борбу против корупције наставиће да штити запослене у државним органима који су пријавили корупцију и после одлуке Уставног суда да правилник о заштити узбуњивача прогласи неуставним, тврде у тој агенцији. У одговору на питања Пиштаљке, Агенција није објаснила како ће пружати заштиту, а узбуњивачи са којима смо разговарали кажу да их нико није обавестио да ли ће и даље имати заштиту.

„Непрописивање административног поступка пружања заштите од стране Агенције не значи да Агенција нема других механизама да штити ова лица. Агенција ће размотрити све могућности што делотворније заштите ових лица до почетка примене Закона о заштити узбуњивача“, наведено је у одговору.

Један од заштићених узбуњивача са којима смо разговарали каже да ускоро истиче период од две године на колико му је Агенција по правилнику дала заштиту. „Затражио сам да ми се статус узбуњивача продужи, јер ми се ситуација на послу није поправила. Одговор Агенције још нисам добио“, каже овај узбуњивач.

Уставни суд је 23. октобра утврдио да став 5 члана 56 Закона о Агенцији за борбу против корупције и Правилник о заштити лица које пријаву сумњу на корупцију нису у сагласности са Уставом Србије. Одредбом која је проглашена неуставном прецизира се да директор Агенције доноси ближи пропис којим се уређује поступак пружања особи која пријави корупцију. Правилник о заштити узбуњивача тадашња директорка Агенције Зорана Марковић прописала је у јулу 2011. године.

Објављивање одлуке Уставног суда одложено је за три месеца, а у међувремену је усвојен Закон о заштити узбуњивача којим није укинута надлежност Агенције у заштити узбуњивача иако је нацртом закона то било предвиђено. То значи да Агенција може да настави да пружа помоћ запосленима у државним органима који су пријавили корупцију.

„Када престане да важи одредба члана 56. став 5. Закона и Правилник, у примени остају остале

одредбе истог члана Закона које прописују обавезу Агенције да пружа неопходну помоћ запосленима у јавном сектору који пријаве корупцију, а у циљу њихове заштите, јер не смеју због тога да трпе штетне последице. И у досадашњем раду Агенције са узбуњивачима, а имајући у виду ограничена овлашћења која је Агенција имала у складу са Правилником о заштити лица које пријави сумњу на корупцију постигнути су значајни резултати. Агенција ће и надаље штитити узбуњиваче у складу са одредбама члана 56. став  1, 2, 3. и 4. Закона о Агенцији за борбу против корупције“, тврде у Агенцији за борбу против корупције.


Агенција је према Правилнику пружала заштиту од одмазде, али је пракса показала да је таква заштита била недовољна и да су узбуњивачи добијали отказе или били жртве злостављања на раду. Агенција је у случају одмазде над узбуњивачем као санкцију имала на располагању само објављивање назива органа власти у којем узбуњивач трпи штетне последице на посебној годишњој листи.

Од 2011. на тој листи нашла су се два органа јавне власти: Шумарска школа у Краљеву и њен директор Зоран Николић и Завод за здравствену заштиту радника у Новом Саду и директор тог завода Мирко Шиповац. За Николића је Агенција навела да је одговоран за „чињење према узбуњивачу (професору филозофије Гојку Дедовићу) које је довело до нарушавања његовог психичког стања“, а за Шиповца да је одговоран за доношење решења о отказу уговора о раду узбуњивачу Татјани Ђаконов.

Агенција за борбу против корупције примила је до сада укупно 170 захтева за заштиту узбуњивача. Статус узбуњивача додељен је у 104 случаја, у једном је одузет, а активну заштиту ужива 97 особа. Разлику чине узбуњивачи којима је додељен статус, али је истекло две године после којих престаје заштита.

Закон о заштити узбуњивача којим је прописана судска заштита грађана који пријаве корупцију, опасност по здравље, животну средину и друге злоупотребе почеће да се примењује 4. јуна 2015.

http://pistaljka.rs/home/read/476