субота, 23. април 2016.

Tomice i ostale ubice

Vlastodršci sprečavaju funkcionisanje pravne države, a u međuvremenu sve "cveta" od lagodnog
života, kriminala i korupcije, enormnih profita i zgrtanja bogatstva, bahatosti i monopolističkih interesa. „Besni" Mercedesi i preostale privilegije od stanova, kuća i kešovine, gde se bahate gazde „pod zaštitom" države bave „legalnim i legitimnim" kriminalom, direktno ugrožava i zdravlje ljudi i životnu sredinu. Od javnosti se sakriva suština mlaćenja para od „biznisa" privilegovanih, poput nesmetanog odlaganja na deponije infektivnog medicinskog otpada, po život građana izuzetno opasnih otrovnih materija
Zoltan Horvat
U slučaju zrenjaninske firme Remondis Medison čija je delatnost Zaštita životne sredine, Sekundarne sirovine - otkup i prerada,radi se o vanredno profitabilnoj, i po ljudsko zdravlje, izuzetno opasnoj ali ozakonjenoj poslovnoj prevari. Suvlasnici, dr Miroslav Poznić (24,5 procenata vlasništva), Jelena Sedlarev (takođe 24,5), sa većinskim vlasnikom proteranim iz Hrvatske, državljaninom Belgije Tomom Vereckenom (51%), vezama i poznanstvima u Ministarstvu za zaštitu životne sredine zgrću milione, kamione i avione svesno trujući zdravlje građana Zrenjanina. Medicinski infektivan otpad, poput krvavih zavoja, špriceva, igala i amputiranih delova tela nakon operacija, nedovoljno i nekvalitetno saniran, završava ispod pobodenih upozoravajućih krstova na zrenjaninskoj deponiji JKP Čistoća i zelenilo i pored Novog gradskog groblja. Uz to, putem podvodnih voda otrovne materije direktno ugrožavaju i kupalište Peskara, jedva kilometar udaljeno od gradske deponije. Profiteri u Ministarstvu ćute, preostali nadležni, „namireni", ne sprečavaju „uhodani biznis" svesnog trovanja građana. Zločinački atak otrovima na zdravlje građana prolazi nekažnjeno, jer se alavosti interesne grupe, ne nazire kraj.
„Legendarna" monopolistička firma Remondis Medison osnovana je 31. jula 2009. godine pod nazivom Medical Waste Disposal, gde su u APR-u kao suvlasnici upisani Poznić i Sedlareva, a kao osnovna delatnost navodi se drumski prevoz tereta. Radi se o medicinskom infektivnom otpadu, opasnom po zdravlje, što ne piše u šifri delatnosti, ali, izuzetno „sposobni" suvlasnici, nakon dobijanja dozvole i kupovine sredstava za prevoz na lizing, smeštaju sedište firme u krugu zrenjaninske Regionalne bolnice u večitoj izgradnji.
Kakav ugovor je potpisan između šefova bolnice i „junaka" ovog teksta, to ne zna ni Sveti Petar, jer se krije kao zmija noge. Sav medicinski otpad iz bolnica i Domova zdravlja širom zemlje, završava na ovdašnjoj deponiji, gde je zatajila „samo", kontrola ispravnosti deponovanog otpada. Na hiljade crnih kesa sa izuzetno opasnim medicinskim otrovom, „sahranjivano" je na ovdašnjem smetlištu (prava reč za zrenjaninsku deponiju), gde je papirologija od nadležnih službi, bila uvek „overavana". Otrov -biznis je krenuo preko svih očekivanja, pa se javila potreba za proizvodnjom ogromne količine ambalaže za odvajanje medicinskog otpada.
U Ministarstvu za zaštitu životne sredine, inspekcijskim službama i drugim nadležnim institucijama, ima uvek spremnih za biznis ugradnju, pa su „junaci" našeg teksta lako overili i proizvodnju ambalaže uz pomoć „sposobnog" ujaka Sedlareva. Jes' da je bila bez sertifikata, divlja, neadekvatna, ali je sa tržišta, kao monopolistička, istisnula sve regularne distributere ambalalaže sa ispunjenim strogo propisanim sertifikatima. Medical je, bez ikavih problema, sav infektivni otpadu nesertifikovanoj ambalaži trpao u bolničku mašinu autoklav, koja je pod ogromnim pritiskom vrele vode zagrevala otpad pod temperaturom od 121 stepena celzijusa. Umesto da bude neutralisan od otrovnog otpada, izlazni produkt je bio samo dobro ovlažen otpad smanjene infektivnosti. Usput se neadekvatna ambalaža i deformisala, pa se ni u jednom slučaju tretmana nije pouzdano znao stepen zaštite od otrovnog otpada. Ali, „pouzdani" su bili svi nadležni koji su nabavkom „adekvatne" papirologije, do „savršenog" trovanja ljudi,„čistili" otrovni otpad.
Proizvodnju ambalaže Medical naravno, nije registrovao, ali se otrov biznis pokazao kao sjajan način mlaćenja velikih para, pa se krenulo raspisivanjem tendera za prevoz i ambalažiranje, gde je samo jedan bio tender-pobednik tretmana infektivnog otpada, monopolista na tržištu, Medical. Veoma brzo, u Industrijskoj zoni Zrenjanina nikla je poslovna zgrada „junaka" teksta, pa se, jurišnički, krenulo u vrhunsko mlaćenje para. Dokaz klasične mutljavine i opasnog ugrožavanja zdravlja građana i životne sredine desio se 9. septembra 2013. godine u Pančevu, gde je više od 100 tona deformisanog infektivnog otpada završilo na deponiji JKP Higijena. Otpad je bio spakovan u spornim vrećama bez ikakvih oznaka (strogo obavezujuća je naznaka o poreklu otpada), a njihov prijem nije bio ni registrovan. Nadležni inspektori su se krstili i levom i desnom, napisali horor izveštaje, zabodeni krstovi na deponiji opominjali su na otrov zatrpanog, Pančevo se diglo na noge od realne opasnosti trajnog trovanja grada, ali...
Dil s pančevačkom bolnicom, dil sa „ugrađivačima" iz Ministarstva i preostalim opasnim trovačima zdravlja ljudi, odneo je na kraju „veličanstvenu pobedu" otrov biznisa nad zdravim razumom. Samo godinu dana kasnije, tik uz Novo groblje u Zrenjaninu, osvanulo je smetlište sa kesama iz kojih su virili amputirani delovi ljudskog tela i krvavi zavoji nakon operacija izvršenih u ovdašnjoj bolnici. Smrad nesnosan, delovi ljudskog tela su, nošeni vetrom, osvanuli i na spomenicima mrtvim dušama.
Ovaj i ovakav stravičan poraz ljudskosti i klasično trovanje isključivo zarad profita privilegovanih, podobni mediji su opisali kao „...neka privatna firma je možda bacila nešto uznemirujuće za građane...".
„Legendarni" suvlasnički duet Poznić-Sedlarev je ispred firme Medical 7. marta 2013. godine sklopio ugovor sa zrenjaninskim JKP Čistoća i zelenilo, po kojem JKP šalje svoje vozilo u Medical, preuzima otpad i odvozi ga na smetlište (čitaj: deponiju), koji po zakonu, strogom da strožije ne može, sme da preuzme samo komunalni otpad. Za preuzimanje industrijskog otpada moraju se obezbediti adekvatni uslovi, a bogme, treba i dozvola. „U pomoć" je priskočilo nadležno Ministarstvo 17. maja 2011. godine izdavanjem, ničim izazvane dozvole za transport opasnog otpada. Već sutradan, krenulo se u „zatrpavanje" zrenjaninske i pančevačke bolnice infektivnim otpadom iz cele Srbije. Najmanje 500 tona završilo je na zrenjaninskom i pančevačkom smetlištu, bez ikakve zvanične naznake ko je i koliko tretirao, dovozio i odvozio iz bolnice, iako se zvanični podaci o kretanju medikalnog otpada moraju čuvati doživotno!!!
I tu je Ministartstvo priteklo „u pomoć", pa je 21. oktobra 2013. godine izdalo Medicalu dozvolu za tretman infektivnog otpada. Nakon ove „dozvole svih dozvola", Medical je bio nezaustavljiv u otrov biznisu. Bez obavezujućeg odobrenja lokalne samouprave, u svojoj poslovnoj zgradi pokrenuli su mašinu autoklav, kapaciteta 80 tona prerade na godišnjem nivou.Uz nekompletnu analizu, i pre dobijanja dozvole Ministarstva,nezakonito su pustili u rad ovu mašinu, da bi, kako je navedeno, izvršili ispitivanje izlaznog produkta. Iako zakon izričito nalaže da infektivni otpad nakon tretmana bude neprepoznatljiv, odnosno samleven uz propisanu analizu, u analizi Medicala piše da je otpad prepoznatljiv. Uprkos nekompletnoj analizi, Ministartstvo Medical-u dodeljuje regularne Indexne brojeve 190203 i 191212, a zrenjaninski JKP, uprkos činjenici da nema dozvolu za tretiranje ovakvog otpada, postaje „siguran partner" u trovanju građana Zrenjanina. Da bi Medical dobio dozvolu za rad od Ministarstva, obavezujuće je i mišljenje lokalne samouprave. Po dobijanju dozvole od Ministarstva, obavezujući proceduralni korak je zahtev za dobijanje odobrenja za rad od gradske vlasti. Medical-u je mišljenje lokalne samouprave prosleđeno 13. septembra 2013. godine za potrebu izdavanja dozvole a ne i za puštanje u pogon mašine.
Nakon dobijanja dozvole od Ministarstva, Medical nije zatražio odobrenje za rad od lokalne samouprave, niti je obavestio gradske oce o početku svog rada. Lokalna samouprava je tek 2. februara ove godine izdala samo odobrenje za postavljanje mobilnog postrojenja za tretman opasnog otpada i za zbrinjavanje medicinskog otpada, a ne i za vršenje delatnosti.
Dakle, u periodu od 2013. do 2015. godine Medical nije imao odobrenje lokalne samouprave za obavljenje delatnosti, što bi se reklo, „divljaci" su postali „junaci". Ni to nije dovoljno legendarnim Poznićima i Sedlarevima. Leta 2014. Gospodnjeg, uvezli su iz Hrvatske polovnu mašinu kapaciteta 1000 tona prerade čiji je rad zabranjen u susjednoj zemlji. Nova - stara makina za mlaćenje para puštena je u Zrenjaninu ekspresno u promjet, a do 27. decembra 2015. godine nije izvršena analiza obrađenog otpada. Tako „obrađen" otrovni otpad, sumnjiv do svesnog trovanja svakog Zrenjaninca, „velikodušno" je predavan JKP Čistoći, koja ga je, odlagala na smetlište. Na osnovu ugovora između Medikal-a i JKP, obaveza je preuzimanje 80 tona infektivnog otpada koji je proizvodila prva mašina, ali je smetlište zatrpavano otrovnim otpadom i iz uvezene mašine, za koju Medical nije imao validne papire. Deluje blentavo i samoofirajuće izjava „junaka" PoznićaVečernjim novostima od 18. marta 2014. godine da „...Medical prerađuje 250 tona otpada (da li mesečno ili godišnje), sarađujemo sa preko 1300 zdravstvenih ustanova u Srbiji...". Dakle, sav otrovni medicinski otpad Srbije, na stotine i stotine tona, završava na zrenjaninskom gradskom smetlištu, koji nema uslova za njegovo deponovanje.
Nakon uvezene mašine iz Hrvatske krajem 2015. godine, stiže najveće „pojačanje" zrenjaninskom otrov biznisu, u liku i delu državljanina Belgije, Toma Vereckena, alijas Tomice. U vlasničku strukturu Medicala 26. novembra 2015. godine ulazi firma Remondis Medison u Tomicinom vlasništvu. Tomica postaje većinski vlasnik (51%) i direktor suvlasnicima dr Pozniću (24,5) i Sedlarevoj (24,5). Novčani kapital firme iznosi „ogromnih" 46.590 dinara, zaslugom Tomice, čiji je minuli rad u Hrvatskoj natjerao tamošnje nadležne da protjeraju i njega i njegov otrov biznis. „Nestašni" Tomica je, zagrebački mediji su to pedantno zabilježili 24. marta 2013. godine, kao direktor firme u Hrvatskoj proslijedio preko firme KG Park nevjerojatnih 400 tona (?!?) nepropisno (ne)obrađenog infektivnog otpada na smetlište Doroslov u Donjem Miholjcu. Smetlište je „obogatio", po zdravlje ljudi i okoliš, i izuzetno opasnim patogenim otpadom.
U Hrvatskoj po pitanju zaštite zdravlja ljudi i životne sredine nema idiotizma, pa je istog trenutka reagovala država. Tamošnje Ministarstvo je zabranilo odlaganje opasnog otrova, uz jasan zaključak da zabrana traje dok se ne promjeni tehnologija tretmana otpada, odnosno, Tomicina mašina je proizvođač direktnog otrova za ljude i prirodu.
Ta ista mašina je, nakon zabrane rada u Hrvatskoj, dovezena u Zrenjanin sa jednom jedinom namenom, da radi „punom parom" zarad mlaćenja još većih para.Inače, „obrađeni" otpad iz te mašine je iz Hrvatske ekspresno liferovan u Austriju, gde je spaljivan u peći za tu namenu. Danas u Zrenjaninu punom parom radi ova uvezena mašina za proizvodnju otrova čiji je rad zabranjen u Hrvatskoj. Direktor nove-stare zrenjaninske firme pod nazivom Remondis Medison je Tomica,„živa legenda koja hoda", trovač srednjeg Banata iz Belgije.
Gradska deponija je na samo kilometar udaljena od popularnog gradskog kupališta Peskara. Ovo smetlište nema drenažu, otrovni materijal curi na sve strane, otpadna voda završava u stajaćoj vodi Peskare, ugroženi su zdravlje i životi armije kupača...
Opasnost od otrova u Zrenjaninu je sirotinjska sudbina građana prepuštenih (ne)milosti vlasnika vlasti, a bogataši gomilaju svoja bogatstva na trovanju svojih sugrađana...

http://www.magazin-tabloid.com/casopis/?id=06&br=361&cl=27
Постави коментар