субота, 23. април 2016.

Smrad se širi sa Banjice

Bezbednosno informativna agencija (BIA) preživljava svoje najteže dane. Direktor Aleksandar
Đorđević se odavno sprema da napusti brod koji tone. Uspeo je da zgrne milione evra, sada se povlači na rezervni položaj. Ispunio je plan da za specijalnog tužioca za organizovani kriminal dovede svog bliskog rođaka iz Čačka, advokata Mladena Nenadića. Njegovi saradnici su se toliko osilili da samostalno u Agenciji osnivaju svoje kriminalne grupe. Umesto direktora, sa Vučićem komuniciraju udvorice, koje mu podilaze, a premijer ih podržava u svemu što rade. A oni se bave isključivo kriminalom.U nekoliko nastavaka naš istraživač opisuje stanje u bezednosnim službama, koje predstavljaju opasnost po državu, građane, region...
major Goran Mitrović
Agencijom upravlja organizovana kriminalna grupa, koja je gora od svake italijanske ili čikaške mafije.
Na čelu Bezbednosno informativne agencije je Aleksandar Đorđević, zvani Đora, koji je udaljen od srca premijera Aleksandra Vučića. Nikom nije jasno zašto ga je Vučić odbacio. Verovatno je reč o njihovim ličnim odnosima. Obojica su iz gey zajednice. Nakon što se enormno obogatio, Đorđević se povlači, i ulazi u novi biznis - rasprodaje pravde i informacija.
Aleksandar Đorđević je imao nameru da postane državni tužilac, a kad je to otpalo, jer su mu objasnili d-a nema hrabrosti za to, onda bar specijalni tužilac. Ni to nije moglo da prođe, pa je on za tu funkciju odlučio da progura jednog svog starijeg kolegu iz Čačka (advokat Džakec) koji je to odbio, i ne razmislivši dva puta. Onda su zajedno odlučili da za specijanog tužioca postave Mladena Nenadića. Đora planira da po smeni sa mesta direktora BIA ponovo se vrati u advokaturu i da kapitalizuje ogromnu količinu podataka koje je pokrao i sklonio iz Agencije, kao i činjenicu da kontroliše specijalnog tužioca Mladena Nenadića, da u džepu drži predsednika Višeg suda u Beogradu Aleksandra Stepanovića i predsednika Apelacionog suda u Beogradu Duška Milenkovića, i da je u odličnim odnosima sa višim tužiocem Natašom Krivokapić, sa načelnikom Uprave policije Beograda Veselinom Milićem i nekim uticajnim ministrima iz Vučićevog okruženja.
Aleksandar Đorđević i njegov zamenik Ivani Todorov su učestvovali u masovnom pravljenju fiktivnih dosijea zaposlenih u Bezbednosno informativnoj agenciji, sa isfabrikovanim lažnim podacima. U tome su se posebno angažovali kada je u pitanju kompromitacija svojih kolega, radnika BIA i MUP-a, jer je svakome ko bi, a da nije njihov čovek, nakon njihove neminovne smene, mogao da dođe na neko rukovodeće mesto, u dosije upisana gomila netačnih podataka, koja ih diskredituje za dalje napredovanje.
Na taj način pokušavaju da se obezbede da BIA i MUP nakon njihove smene naslede samo njihovi ljudi, a da svi „nepodobni" ostanu na sporednim mestima. Todorov je i načelnik Uprave za bezbednost (Pete) koja je direktno zadužena za praćenje i kontrolu i radnika BIA i MUP, kao i kontraobaveštajnu zaštitu državnih institucija, i on je uveliko zloupotrebio svoju poziciju.Službenici ove Uprave imaju posebna ovlašćenja. On je karijeru u MUP-u Srbije počeo sredinom 90., kao telohranitelj Mire Marković, gde je kao kadar JUL-a napredovao do 5. oktobra. Tada je dobio specijalni zadatak da u inostranstvu prati jedno lice, a kada se vratio i kad je video šta se desilo u zemlji, odmah je prodao svoje dojučerašnje partijske drugove i promenio je stranu. Tu praksu je nastavio i kasnije. Koristio je i navijače sportskih klubova za dilovanje drogom, a potom je organizovao njihove likvidacije, koj su učestale prošle godine.
Gospodin Todorov, koji je obdaren fizičkom inteligencijom, u narednim godinama napravio je mrežu kriminalca, preko kojih je namerio da preuzme narko tržište Srbije, ali i da „radi" i razvija narko biznisi u inostranstvu. Nekima od najodanijih saradnika iz podzemlja dao je i službene legitimacije BIA, a neke je primio u stalni radni odnos. Plan mu je bio da poslove sa većim količinama narkotika preotmu od već uhodanih kriminalnih organizacija, a da novac za tekuće troškove obezbede tako što preko firmi za obezbeđenje, koje su osnovali, drogu prodaju mladima i deci na beogradskim splavovima. Međutim, taj plan im se izjalovio, jer su već na beogradskim ulicama naleteli na mnogo opasnije igrače nego što će oni ikada biti. Objašnjeno im je da se manu ćorava posla. Podatke o kriminalnim gangovima i njihovim aktivnostima dobili su tako što su uspeli da se ubace i u poslove obezbeđenja oko Darka Šarića.
Kriminalna grupa Ivana Todorova je uspela da se nametne i stranim službama, kao pouzdan partner. Uspeli su da se približe izraelskom ambasadoru u Beogradu Josifu Leviu. On je homoseksualac, živi u službenom braku sa nekim Poljakom (a surogat majka iz Nepala im je rodila dvoje dece, od kojih je jedno tragično izgubio 22. maja prošle godine.
Dete se rodilo sa sestrom bliznakinjom), u finansijskim je problemima. U Izraelu izdaje stan, a izvršitelji mu plene imovinu, zbog dugova. Todorov i njegova klika su mu ''izašli u susret'', a preko njega su, zauzvrat, na crnu listu Mosada, stavili Nikolu Petrovića, Vučićevog kuma, koji im ugroržava poslove, jer je on iznad Vučića.
Ambasador Levi im je prodao informacije o stanju na ino računima Nikole Petrovića, kome je uskraćen pristup izraelskoj ambasadi, a jevrejski lobi mu je za vratom i u drugim zemljama. I ako imaju dosta zajedničkih prijatelja, Petrović je ekskomuniciran i veoma je oslabljen. Petrović je, očigledno, postao svestan toga, i sve poslove je ustupio Andreju Vučiću. Aleksandar Vučić je iznenada, iz budžeta, početkom godine, platio 30 miliona evra Jevrejskoj opštini u Srbiji, a da na ime odštete za imovinu Jevreja koji su stradali u Drugom svetskom ratu plaćamo narednih 25 godina! Pa nisu Srbi pobili Jevreje, već Nemci. Čijim parama se otkupljuje Vučić. Da li Mosada davi Srbiju kao zmija žabu. Da li vrši ubistva po Srbiji?
Kriminalna grupa iz BIA rasprodaje informacije za velike pare. Na ceni su i Vučićevi telefonski razgovori i njegovo celodnevno kretanje, koje stranim službama dostavljaju u okviru ''razmene'', očekujući njihovu podršku. Urednik Magazina Tabloid je za samo 200 evra kupio vrlo kvalitetne informacije o Vučiću i njegovoj porodici. Ustvari, novac je uzet da se ne bi otkrilo da su ovi podaci bili namenjeni za puštanje u opticaj.
Đora je, iako je pokvaren do srži, vrlo nesposoban. Za ove tri godine, koliko je direktor, nije shvatio da su se Todorov i načelnica logistike Rada Selaković dogovorili da od Đore preuzmu Agenciju. Praktično, od početka, a zadnjih meseci intenzivno, perfidno mu smeštaju i podmeću, koristeći činjenicu da je Rada u komunikaciji sa premijerom Vučićem.
Uspeli su da ozbiljno kompromituju Đoru sa namerom da zauzmu mesta direktora i zamenika direktora BIA. Todorov je pucao na mesto direktora, ali kad je video da je Rada mnogo bliža premijeru, teškom mukom je odustao od direktorske pozicije, i u dogovoru sa Radom, koju takođe ne podnosi, i u krugu prijatelja je naziva „kokoškom", „onom ovcom" i "tikvom", prihvatio je da bude i njen zamenik. Kada je u tekstu Zisova pravila u Magazinu Tabloid opisano i delovanje gospođe Selaković, ona je bila vidno uzbuđena i histerična. Torov se od srca smejao, tešeći je - "Ma pusti Rado, boli te k....".
Zakulisnim igrama i podmetanjima njih dvoje su diskreditovali dirketora i sve službenike koji su u BIA došli preko njega. Podatke o direktorovim kumovima i prijateljima koje je Đorđević doveo u službu, dostavili su preko svojih ljudi, najčešće kriminalaca, nekim političkim partijama, nekim medijima i kriminalnim krugovima. Tako se naveliko priča o savetniku Lakiju, koji je Đorin kum, notorni alkoholičar, a koji je kao pripadnik obaveštajne službe žandarmerije služio da podvodi kurve komandatnu žandarmerije i nabavlja alkohol u dovoljnim količinama.
Ili o njegovom drugu iz Čačka Draganu Perendiji, koji je deo policijske mafije u Čačku (bio pod istragom unutrašnje kontrole MUP-a, i pred samo hapšenje je spašen intervencijom Đorđevića), radio je kao deo kriminalne policijske grupe, koju su predvodili, danas penzionisani načelnik Policijske uprave Čačak Milan Petrović, kolega sa fakulteta i pulen doskorašnjeg direktora policije Milorada Veljovića, kao i inspektori Predrag Pavlović, Aca Jaćimović i Jablan Petrović - inspektor koji je napredovao zahvaljući činjenici da je školski drug sa Sašom Vukadnovićem, a koji je sa mesta šefa smene dežurne službe u PU Čačak ekspresno prebačen u BIA na mesto načelnika Centra BIA Kraljevo.
Družina Ivana i Rade opesrvira sve, pa i Đorinu šeficu kabineta Maju Popović, koja je svoje mesto zaslužila preko svog muža i njihovih pederskih žurki. I šefica kabineta ima svog „miljenika" - načelnika Centra BIA u Beogradu Parezanovića koji je u odličnim odnosima sa penzionerima BIA.
Maja pokušava da ga postavi za načelnika operative, i smeni Jovu Drobnjakovića, koji je pristojan čovek, a prošle godine je službenim kolima Rade Selaković pogazio jednu službenicu Ministarstva spoljnih poslova Srbije, koja je otkrila pljačku od pola miliona dolara, kojom je finansiran boravak Vučićevog sina Danila u Čikagu. Maja je radila kao pravnik u Hitnoj pomoći Beograda, zajedno sa bivšom Đorinom nevenčanom ženom dr Vesnom Stoiljković, koja je postavljen za direktora Instituta za virusologiju Torlak.
Sa njom Đora ima vanbračno dete. A dr Vesna Stoiljković, osim što je direktora Instituta Torlak, kojeg je uništila, ima i agenciju za poslovnu pratnju! Svima preti BIA, i svojim bivšim mužem. Deo njihovih ekipa su i neki advokati, koji redovno servisiraju podacima Agenciju i njih dvoje, i koji ih obaveštavaju koliko je koji klijent solventan, koga koliko treba rebnuti, ko je koliko „jak". Veći broj ljudi je po nalogu „privilegovanih" advokata stavljena protivpravno, i uz izmišljena obrazloženja, na mere, samo zato da bi se od njih , preko advokata, iznudile basnoslovne sume novca.
Međutim, deo poštenih, a upućenih operativaca BIA, napravio je, mimo znanja rukovodstva, uporednu analizu svih zloupotrebljenih mera prema građanima Srbije i postupaka koje su vodili privilegovani advokati, gde se jasno vidi, po datumima, kome su te mere trebale i zašto. Analiza će biti dostavljena nadležnom tužilaštvu čim se za to steknu politički preduslovi.
Kako su pred kraj svog mandata potpuno poludeli, a budući da su postali svesni da je njihova zloupotreba i nasilje zabeleženo i dokumetnovano od strane poštenih radnika Agencije i drugih službi, počeli su da osmišijavaju sulude planove kako će ko, od onih koji remete njihove planove, da bude prebijen, ili čak i likvidiran.
Međutim, kriminalci kojima su namerili da daju taj zadatak su ih prozreli i ne pristaju na njihove pritiske da ubijaju za niih i pored providnih obrazloženja da je u pitanju ''državni interes" i „interesi službe", pogotovo kad su kriminalci shvatili da se na spisku „nepoželnih" nalaze i neki pripadnici BIA i MUP-a Srbije. Jedan od nižerangiranih ''vojnika'' Ivana Todorova predložio je da se za te potrebe angažuju i njihovi „prijatelji" iz Republike Srpske, ali je Ivan to, za sada odbio, jer nikome ne veruje i strašno se plaši da bude otkriven i kažnjen. Zbog tih strahova Ivan Todorov je jedini funkcioner BIA koji ima duplo obezbeđenje, stalno ga prate bar dva vozila i veći broj teško naoružanih pratilaca. Drugi funkcioneri BIA se ne plaše, Ivan Todorov zna od koga se i zašto plaši.
Zamenik direktora Todorov je deo šire kriminalne grupe koja se rasporedila po svim političkim opcijama u Srbiji. Pokušavaju da naprave opoziciju, da uvek mogu da prežive sve smene i udare. Lojalni nisu nikome, već samo sebi. Todorov je svojim pravim mafijaškim šefovima objasnio da Aleksandar Vučić i njegova kamarila traže bezbednosnu proveru za sve ljude koje dolazi sa njima u kontakt. Taj zadatak obavljaju revnosno, pokušavajući da ''zaborave" da Vučiću prijave baš sve, pa se više puta desilo da sa Vučićem ili njegovim bratom Andrejom, dođu u kontakt i lica iz kriminogene sredine. Oni za račun svojih šefova direktno su učestvovali u kompromitaciji premijera (na isti način je „odrađen" i Ivica Dačić), stvarajući tako odnos lojalnosti sa nekim drugim političarima u zemlji, koje oni smatraju perspektivnim, inače ogorčenim protivnicima odlazećeg premijera.
Kad se Todorov i njegova ekipa ponapijaju, hvale se svojim statusom u masonskim organizacijama, a za sebe tvrde da iza njih stoji moćna izraelska služba i organizacije, i tvrde da su najmoćnija interesna grupa na Balkanu, koja će uspešno da „počisti" sve ostale grupe i da preuzme sve unosne poslove u regionu. Često sede u ugostiteljskom objektu ''Kafanica" u Košutnjaku, gde banče i hvale se čiju su suprugu od viđenijih građana bezočno napali i napastvovali. Osoblje kafane je zgroženo ovakvim ponašanjem ali su nemoćni da bilo šta promene, u strahu su i da pričaju o tome.
Načelnica logistike Rada Selaković je kao mlada umela da voli...Njena prva velika i neprežaljena ljubav je jedan musliman iz njenog rodnog kraja. Veza im je branjena. Rada je i dalje, do današnjih dana ostala u kontaktu sa njim. To i ne bi bilo čudno da njen voljeni danas nije postao viđeniji narko diler u Novom Pazaru i da nije jedan od finansijera vehabijskog pokreta u ovom kraju. Da li gospođa Rada Selaković u ljubavnom zanosu o službenim i državnim tajnama priča svojoj staroj ljubavi? Ili on njoj?
Aleksandar Đorđević je rođen u selu kod Čačka, i kao srednjoškolac, željan slave, morao je da se dokazuje gradskim momcima u Čačku. Tako je uvučen u lokalnu grupu koju tada čine Denis (kasnije njegov kum), Kića, Ćendo i Miljan, koji su u to vreme umislili da su žestoki momci.
U želji da se dokažu nesmotreno su zaratili sa nekim lokalnim, pravim kriminlacima i jednom prilikom (kada je Đorđević još uvek bio student prava) njih četvorica, naoružana sa jednim pištoljem , ,,hrabro" su krenuli da napadnu dva lokalna kriminalca, koji su ih, znajući da su u pitanju najobičniji mufljuzi, opušteno sačekali u nekom kafiću. Đorinu družinu su najstrašnije prebili i oteli im pištolj. Sutradan se vrh čačanske policije angažovao da vrati pištolj i ispegla slučaj, jer su u pitanju bahata deca bogatih lokalnih seljaka. Pištolj je vraćen, ali je Đora u toj tuči u kafiću MAK dobio takve batine da je nakon toga dugo godina u Čačak dolazio samo noću. Đora je dobio batine a njegov drug Miljan je sutradan dobio metak u zadnjicu. Kriminalci umeju da budu i maštoviti.
Pravi mentor i sponzor Đore je lokalni mafijaš Radoš Mitrović, zvani Čuma- Ciganin, koji je prvi veći kapital stekao švercujucći drogu za Crnu Goru, sa svojim starim opelom, a prve veće pare je zaradio tako što je prevario rodjenu sestru, i oteo joj njen deo kafane „Padrino", koju su do tada zajedno vodili. Čuma je finansirao Đoru godinama, i sad se povremeno i diskretno viđaju. Za te prilike Đora u Čačak odlazi mahom bez pratnje, diskretno i sa neupadljivom Škodom Oktaviom, a najčešće sede u gradskoj kafani „Žuta kuća" gde Đora upoznaje Čumu sa najosetljivijim državnim tajnama.
Tako je Čuma stekao odličnu sliku kakva je situacija u zemlji, pa je svog sina poslao na školovanje u Švajcarsku, sa namerom da mu nađe trajno zaposlenje u SAD-u. Đorin mentor Čuma je poznat od ranije kao sitan kriminalac, mešetar i spletkaroš, sklon je hvalisanju, ali kad nevolja zakuca, žali se svojim prijateljima, i spremno isplaćuje velike sume da bi kupio mir.
Đora je, kao član te kriminalno-pederske grupe iz Čačka, navučen i na kokain. Kad je postao advokat iznašao je sopstvene snabdevače za narkotike, pa je tako njegov najbolji drug postao poznati narko diler Neša Pekar iz Kraljvea, koji mu je organizovao bezbrojne VIP žurke u Čačku, Kraljevu i na Kopaoniku, sa puno kokaina i bludnih radnji. Nenad Cvetković, zvani Neša Pekar, preduzetnik je iz Čačka, vlasnik je, sa svojim ocem, Samostalne ugostiteljske radnje "Savin raj" u naselju Lazac kod Kraljeva.
Neša i njegov otac uhapšeni su 10. jula 2012. kada je u njihovom ribnjaku "Savin raj" u Lascu kod Kraljeva poginuo ribolovac koji je štapom dotakao kabal dalekovoda, koji je postavljen u njihovom ribnjaku!Naravno, Đora je odmah intervenisao..
Kada je Đora postao direktor BIA, narko diler Neša je poželeo da „poraste", pa je osmislio napad na barže sa drogom koje se prevoze Dunavom, a za koje je saznao od samog Đore, koji je, pod dejstvom narkotika, sklon da euforično preti svima i prepričava svoja saznanja iz BIA. Đora je u prvi mah i pristao na plan koji je podrazumevao da Neša pekar sa svojim prijateljem, Albancem iz Makedonije, koji sebe voli da zove Soko, napadne barže, da pokupi pare, a da drogu zapleni BIA u spektakulanoj akciji. Svi na brodu bi bili pobijeni, uključijuči i glavnog čoveka Ćazima Osmanija.
Međutim, kad je Đora u treznom stanju shvatio da će morati da udari na mnogo jačeg od sebe, tadašnjeg direktora policije Milorada Veljovića i njegovu kriminalnu grupu, prekinuo je i plan i akciju, kao i kontakt sa svojim drugom Nešom pekarom iz Kraljeva. Drogu je za svoje potrebe počeo da nabavalja od dilera u BGD, najčešće preko svoje tadašnje ''devojke'' Jelene Trivan. Za Đorine, i planove Neše pekara čuo je i direktor policije Veljović, pa je Nešu sredio po kratkom postupku i poslao ga na robiju, a direktora BIA Đorđevića je, uz puno kompromitujućih snimaka i beleški, stavio na ''led''.
Kada je u Čačku ubijen Dejan Škripić (24), iz sela Prislonice, koje se dogodilo 12. decembra, 2000 oko jedan sat, u Hajduk Veljkovoj ulici u Čačku, policija je uspela brzo da ga rasvetli.Istoga dana uhapšen je Vladimir Mitrović (25), a u pritvoru su se našli i njegov stric Radoš Mitrović (48) i Boban Tančević (33).
Iz istrage, koju je vodio istražni sudija Okružnog suda u Čačku Branislav Stanić, zaključio je da je uzrok sukoba pucnjava od 26. novembra te godine, u kasnim noćnim satima. Čačanin Ivan Lazarević je sa drugom Škipićem iz kafića "Padrone" u Ulici Stepe Stepanovića u Čačku izveo Zorana Petrovića i pucao mu u noge.Vladimir Mitrović, koji drži lokal, i njegov stric Radoš, vlasnik "Padronea", prijavili su policiji pucnjavu, a Škipić i Lazarević su se od tada nalazili u bekstvu.
U žestokoj raspravi, zbog prijavljivanja pucnjave ispred "Padronea" koja je usledila nekoliko dana kasnije, kada su se sreli Škripić, Vladimir i Radoš Mitrović, neko je izvadio pištolj. Od većeg broja ispaljenih hitaca jedan je pogodio Škipića i iskidao mu je aortu na butini leve noge, zbog čega se obilno krvarenje nije moglo zaustavi.
Ubistvo je izvršio Čumetov bratanac Vladimir Mitrović(25). Tada je angažovan advokat Aleksandar Đorđević. U tom procesu je osudjen Čumin posilni Boban Tančević (33) koji je ubistvo uzeo na sebe i za to, uz puno podmićivanja lokalnih sudija i policajaca, dobio kaznu kao da je ubio psa, a ne čoveka iz čistog mira. Đorđević je bio više nego advokat, jer je direktno učestvovao u podmićivanju jednog od svedoka da promeni iskaz za novac, kao i u pretnjama porodici ubijenog da se uzdrže od preteranih aktivnosti na sudu, i od davanja izjava medijima!
Aleksandar Đorđević je angažovan i prilikom odbrane Šarića, kada je učestvovao u planovima kako da se izigraju neki dogovori. I ako je advokat, radio je direktno protiv interesa svog klijenta. Ponadao se da će sa pozicije direktora BIA uspeti da trajno reši problem koji je tu nastao, ali se vara. Đavo uvek dolazi po svoje, nenajavljeno.
Nekim lokalnim kriminalcima iz Novog Pazara Đorđević je obećao da će da kazna za njihovog vođu, koji je izvršio ozbiljno krivično delo da bude 8 godina, a optuženi je dobio 13 godina. Za uslugu je unapred uzeo više desetina hiljada evra, ali je posle bežao po Srbiji i inostranstvu. Na kraju je morao da vrati novac.
A 1. Jelena, žena koje nema
Da bi prikrio svoje homoseksualne aktivnosti, Đorđević je, zbog roditelja, rođaka i prijatelja koji žive u jednom selu kod Čačka, nakon napuštanja vanbračne zajednice koju je imao sa dr Verom Stoiljković, koja je bila zaposlena u beogradskoj Hitnoj pomoći, i sa kojom ima vanbračno dete, stupio u vezu sa Jelenom Trivan, bivšom portparolkom Demokratske stranke, koja je napustila svog tadašnjeg muža.
Jeleni je potrebna zaštita, jer je prevarila Sretena Jocića, zvanog Joca Amsterdam, uzimajući mu veliku količinu novca, da njen brat Milan Marković, sudija Ustavnog suda Srbije, usvoji Jocićevu ustavnu žalbu i ukine presudu kojoj je on osuđen na 15 godina zatvora, u potpuno montiranom procesu. Jocića je uhapsio Boris Tadić, na molbu bugarskog premijera Bojka Borisova, koji je Jocu isporučio iz Bugarske Holandiji, mada je platio Borisovu veliki novac, a Joca je u zatvoru bio za njega manje opasan. Boris, Jelenin bivši idol, voleo je da drugima čini usluge, oduzimajući drugima slobodu. Joca Amsterdam je angažovao advokata Vladimira Cvijana, tada visokog funkcionera SNS-a da ''podseti'' gospođu Trivan na njene obaveze. Ona je nudila da vrati deo para, ali se takve prevare ne praštaju. Veza sa Đrđevićem omogućila je Jeleni privremenu zaštitu, postavljena je i za vršioca dužnosti direktora Službeng glasnika. Uverena da je pod punom zaštitom, da je čuvaju specijalci BIA, gospođa Jelena je počela da reketira biznismene, uzimajući im velike pare na ime ''zaštite'', pozivajući se i na lične odnose sa Aleksandrom Vučićem.
Đorđević je prošlog oktobra, na predlog prijatelja, otišao od Jelene Trivan. Ona tvrdi da je za njega učinila mnogo, jer je jedina pristala da ode kod njegove porodice u selo i uveri roditelje i prijatelje da Aleksandar nije homoseksulac, jer im te priče teško padaju. Patrijahalni su ljudi.
U krugovima u kojima se kreće, Jelena opisuje Đoru kao bolesnika, psihopatu koji je nesiguram, plašljiv, a istovremeno je pun sebe, naročito kada se našmrče i da ga žene uopšte ne privlače... A šmrče čistu koku.
A 2. Grupa mala, ali odabrana
Đorić je član najopasnije kriminalne grupe u Srbiji. U najboljim je poslovnim i ličnim vezama sa Aleksandrom Stepanovićem, predsednikom Višeg suda u Beogradu, Duškom Milenkovićem, predsednikom Apelacionog suda u Beogradu, načelnikom Policijske uprave za grad Beograd Veselinom Milićem, višim tužiocem Natašom Krivokapić Čitaković, sa ministrom zdravlja Zlatiborom Lončarem i Vučićevim kumom Nikolom Petrovićem. Upućeni tvrde da se Nikola Petrović distancirao od nekih članova ove grupe. On je i dalje u veoma dobrim odnosima sa policijskim generalom Rodoljubom Milovićem, koji mu, verovatno, i čuva leđa.
Đora sa Aleksandrom Stepanovićem drži grupu advokata, sa kojima je u poslovnim odnosima, koji imaju obezeđenje koje im pruža Bezbednosno informativna agencija, a Veselin Milić priteže platežne klijenete da napune džepove Stepanoviću i Đori. O ovoj sprezi pišemo i u tekstu o sunovratu srpskog pravosuđa
A 3. Dežurna služba javlja
Očekuje se napad na policiju
Depešom broj 301.3-43/16 od 26. januara 2016. koju je potpisao ministar dr Nebojša Stefanović, zaposlenima u MUP-u Srbije se strogo zabranjuje kontakt sa predstavnicima medija i političkim partijama i strankama, u protivnom čine težu povrede radne dužnosti, zbog koje se može izgubiti posao.
Svi zaposleni su morali da potpišu da su upoznati sa depešom.
Posle izbora, srpska policija će ponovo doći na nišan Vučićeve mafije. Ministar Stefanović je nameran da sprovede zadatak da iz MUP-a Srbije otera, bez ikakvih prava, oko 2.000 zaposlenih. Toliko je, da podsetimo, za vreme njegovog mandata zaposleno članova Srpske napredne stranke. Bez diploma, bez stručnosti, bezbednosne provere...
Samo je državni sekretar Milosav Miličković, bivši predsednik Opštine Rakovica, zaposlio preko 5o mladića iz Rakovice, bez konkursa, bez bezbednosne provere. Partija ih je poslala u policiju, da je štite i da joj služe.
U policiji se, nažalost, još oseća i duh Milorada Veljovića. Smenjeni direktor je danas savetnik za bezbednost premijera u ostavci. Nedavno je sa ministrom pravde Nikolicom Selakovićem prisustvovao sahrane svog prijatelja, sudije Osnovnog suda u Ivanjici. U gradu su žandarmi proslavljali ženidbu svog kolege, ali je Veljović naredio da se veselje obustavi, jer je sahrana njegovog prijatelja važna za ceo grad!. Lokalna policija je dobila neprijatan zadatak da rastera svatove.
Umesto da je u zatvoru, Veljović se i dalje šepuri.
Malobrojna družina oko Nebojše Stefanovića počiniće veliko zlo. Ostaviće bez posla 2.000 plicijskih službenika. Osim ministra Stefanovića, lažnog diplomca i doktora nauka, tu akciju sprovode njegov šef kabineta Jana Ljubičić, koja je i državni sekretar, i Dijana Hrkalović, sekretar Uprave kriminalističke policije.
Jana Ljubičić je radila kao pravnik u Savezu samostalnih sindikata Srbije, gde je službovala i njena majka Sofija. Otac Janin, Aleksandar je kolega Angeline Vučić. Zajedno su radili nas RTS-u, pa je Jana imenovana za sekretara Narodne skupštine. Upućeni znaju da je na jedvite jade, i uz pomoć oca, završila Pravni fakultet u Beogradu. Što si gluplji, to si Vučiću miliji.
Čim se završi glasanje, ministar i njegova organizovana kriminalna grupa krenuće na policiju. Neće se sve dobro završiti.
Policijski službenice imaju mizerne plate, od kojih većina ne mož da se prehrani. Policijski službenici sve manje osnivaju porodice. Nemaju skoro nikakvih šansi da dobiju stan, niti da honorano zarade neki novac.
U prošlom broju smo opisali da načelnik Policijske uprave Beograda na sebi nosi odelo koje košta 7o hiljada evra. Što nije sasvim tačno.
Cipele gospodina Veselina Milića koštaju samo šest hiljada evra, ručno su rađene, sa garancijom od deset godina. Sat gospodina Milića plaćen je 17. hiljada evra, košulja samo hiljadu, a odelo tri hiljade evra. Lanac je dobio na poklon, jer je ukraden. Ukupno, Milić na sebi nosi vrednost od 27 hiljada evra. Ali, on ima najmanje još četiri takva odela i cipele. A to sve košta preko 100.000 evra. Koliko je beogradske dece potrovano, da bi Veselin Milić, iz Crnu Goru, mogao da se nalicka?
Ali, ima i dece koja su potpuno zaštićena. Decu značajnih ljudi policija mora da štiti. I da prebije one na koje oni upru prstom.
U kruševačkom kafiću, u centru grada, došlo je 7. aprila do prepirke grupe mladića. Jedan od njih je bio srednji sin bivšeg ministra odbrane Bratislava Gašića, veoma drzak i nasilnički raspoložen, koji igra fudbal u klubu iz Lučana. Jedan od mladića ga je odgurnuo, a mladi Gašić se za trenutak izdvojio i negde otišao.
Posle desetinu minuta došla su četvorica policajaca iz Gašićevog ličnog obezbeđenja i odveli momka koji je odgurnuo sina.
Momka su ošišali do glave, pucali mu pored uha revolverom- izgubio je sluh - i tukli su ga po glavi. Uranjali su mu glavu u sud sa vodom i davili ga. Odvezili su ga u nepoznatom pravcu i izbacili iz kola. Pronašao ga je jedan stariji čovek koji je odmah zvao hitnu pomoć. Na pitanja šta mu se to desilo mladić je, prestrašen, samo uvukao glavu u ramena.
Restoran u kome se dogodio incident u Kruševcu se zove ''SALSA''. Kako nam je rekao pretučeni mladić, vojni policajci i Gašićev sin skinuli su ga nakon torture do gole kože i tako golog izbacili iz kola. Nastavili su da mu svakodnevno prete telefonom.
Istrage o ovom događaju nema.

http://www.magazin-tabloid.com/casopis/?id=06&br=361&cl=08
Постави коментар