петак, 22. април 2016.

Ovaj tekst morate da pročitate pre izlaska na izbore

Da li zaista biramo ili samo zaokružujemo? Da li je ono što nam se nudi na političkoj tržnici upravo to što piše i što se kaže ili dobro (loše) upakovana šarena laža? I da li birači biraju srcem, raciom ili na osnovu predrasuda? S obzirom na to da su emocije ono što dominira u političkim porukama, a one su najčešće i krajnja meta u srcu biračkog tela na koju računaju „prodavci“ - tu negde se traži i krije razrešenje izbornog ishoda. A na meniju ovdašnje političke kuhinje oduvek je „jelo dana“ bilo podgrejana nada. U svoj svojoj (s)varljivosti.
Nada korumpira razum - konstatovaće psiholog prof. dr Žarko Trebješanin, objašnjavajući da birači, što svesno što nesvesno, prenebregavaju racionalan pristup, prepuštajući se zavodljivom zovu obećanja koje budi nadu.
Naslanjajući se na misao kolege, psihijatar prof. dr Milan Milić u šali kaže da bi ovde na neko vreme trebalo zakonom ukinuti nadu i to ovako objašnjava:
- Nada je nešto što čini da mi ne činimo. Provodimo život u nadanju i nadi, a nada je odsustvo vere i znanja. Kada znamo ili verujemo, onda delujemo i pravimo izbor. Ovako cupkamo u mestu i čekamo. Naizgled se nešto događa, naizgled se borimo, naizgled biramo i naizgled će nešto biti. Ovde se priča o nadi zapatila kao model nerešavanja ničega. Dokaz je da slušamo iste priče, gledamo iste ljude i dalje ne znamo šta tačno ne valja i šta treba raditi - kaže prof. Milić.Uz varljivu nadu koja je po svojoj suštini daleka i fluidna obično ide i laž kao poduporanj, a politička laž bez ikakvog obavezujućeg garanta da se možda negde i jednom ostvari kao istina postaje najjeftinije i najefikasnije sredstvo za opredeljenje birača sklonih da iznova u nju poveruju iako su sve prethodne lagarije ostale to što u suštini i jesu - laž!
- Lažima se ništa ne može učiniti, one nemaju energiju koja može biti motiv. Da bi neko nešto smisleno radio, on mora da veruje, a iza te vere mora postojati istina ili barem saznanje o istini. Kad se ovakve stvari događaju i kad imate ovako prozirne političke laži, onda ne birate nego idete po inerciji i vodi vas princip da treba nešto uraditi, ali ne znate baš tačno šta - tvrdi prof. Milić.
A da li političari veruju u ono što govore?
- Oni imaju veru u ono što rade, makar to bila vera da to oni kojima su upućene njihove poruke to do kraja ne vide ili će primetiti kad je već kasno. Jer, inače se ni oni ne bi mogli pokrenuti sa takvom vrstom falš energije i motiva - zaključuje prof. Milić.
Naizgled se nešto događa, naizgled se borimo, naizgled biramo i naizgled će nešto bit...i Iako se naši sagovornici slažu da većina birača reaguje po automatizmu, neke zakonomernosti se daju izdvojiti.
- Imamo dve grupe birača. Prvu čine oni koji su jasno opredeljeni i znaju za koga će glasati, a druga grupa su oni koji nisu sigurni za koga su i neće da izađu.
Prvi su ostrašćeni i nastupaju kao navijači, za njih je svaka druga opcija osim njihove neprijateljska. Ovi drugi su skloni letargiji i teško ih je motivisati.- Ovde političari računaju na slabije obrazovane, poluobrazovane i politički nepismene glasače i poturaju im ono što oni razumeju, a njima je lakše podmetnuti laž. Nažalost, takvih je više nego što pretpostavljamo. Kad bismo napravili anketu sa nekoliko prostih pitanja - koliko ima poslanika, šta je Skupština, kakav je izborni zakon, proces - začudili bismo se rezultatima. Većina zaključuje po sistemu „video sam na televiziji“, „čitao sam u novinama“, „rekao Vučić“..., ne udubljujući se u poruke i posledice tog činjenja. Veruje se zdravo za gotovo - objašnjava prof. Trebješanin.
Međutim, kakva god bila i kojim god putem poruka putovala do mozga birača opredeljujući njegovu ruku na biralištu i bez obzira na rezultat predstojećih izbora, njihovih posledica nećemo biti svesni 25. aprila.
- Rezultati ovih izbora će se pokazati u svojoj pravoj prirodi na kraju mandata buduće vlade i to ukoliko mandat bude trajao četiri godine. Tek tada ćemo videti za šta smo glasali. Bez obzira na ponudu, ne vidim ključnu vododelnicu među partijama iako je neki od lidera nameću konkurentskim programima. Na ovim izborima građani neće glasati za Evropu i protiv nje, većina će glasati za bolji život. A jedina rezultanta tog boljeg života u proteklih 25 godina bilo je uspostavljanje mira. Sve ostalo, počev od borbe protiv korupcije, zapošljavanja, investicija, pod velikim je znakom pitanja - navodi sociolog prof. dr Jovan Komšić.
On objašnjava kako postoji realna opasnost da srpski homopolitikus posle ovoliko dugog dejstva ekonomske krize i siromaštva izgubi poverenje u demokratiju kao sistem.
- Građani i dalje veruju u demokratsku političku utakmicu i na ovim izborima još neće dobiti na većem značaju snage koje bi da negiraju demokratiju, ali ako se siromaštvo nastavi - neumitno će jačati - kaže prof. Komšić.
Za šta smo glasali znaćemo na kraju mandata buduće vlade
Kako god, lov na glasove i duše birača uveliko traje (ukoliko je uopšte i prestajao u poslednje četiri godine), sredstva se mnogo neće birati, ali doći će i dani kad političari neće lagati. To je onaj vikend predizborne tišine.
DVA LICA BIRAČA
- U geopolitičkom kontekstu prosečan birač u Srbiji je figura sa dva lica pocepanog identiteta. Jedno lice su emocije, a emocije su uvek neka vrsta redukcije racionalnog i svesti i tu je njihovo srce na strani pravoslavne braće Rusije i ruka im ide ka strankama koje to propagiraju kao svoju političku opciju. Drugo lice gleda ekonomske potrebe - životni standard, sigurnost, zaposlenost, a tu je u prednosti priča o Evropskoj uniji. Naprednjaci vešto variraju obe priče i taj ideološki sinkretizam može naići na veoma povoljan odjek u biračkom telu - tvrdi prof. Komšić.
SPIN O NEIZVESNOSTI IZBORA
Kad se govori o neizvesnosti izbora, postoji više dokaza da se radi o spinovanju javnog mnjenja, nego o iskrenom ubeđenju onih koji šire tu priču. Zabrinutost u tom pogledu je "varka telom" naprednjaka.
- Sve ankete, istraživanja i rejting lidera SNS govore da su oni sigurni pobednici izbora, čak i da fizički saberete sve „rogove u vreći“ od Šešelja do Demokratske stranke, što je nerealno i nemoguće. Naprednjaci to rade kako bi mobilisali neopredeljene glasače i u toj konstrukciji o visokom stepenu neizvesnosti žele da otkinu još neki procenat podrške. Ta poruka i ne ide racionalnom segmentu biračkog tela, ona je upućena onim slabije informisanim i politički nepismenijem delu biračkog tela. Na njih se gađa - kaže prof. Komšić.

http://www.blic.rs/vesti/politika/nada-korumpira-razum-ovaj-tekst-morate-da-procitate-pre-izlaska-na-izbore/kztm7n4
Постави коментар