Niko nije prorok u svom ministarstvu

Tasovac očigledno ne čita Gardijan, glasio je jedan od "bezobraznih" komentara ispod nedavne vesti da je britanski časopis uvrstio Internacionalni džez festival Nišvil u deset najboljih džez festivala u Evropi. Nije teško pretpostaviti da je "komentator" bio inspirisan javnim sporenjem između Nišvila i Ministarstva kulture oko finansiranja festivala, kao i njegovog umetničkog kvaliteta, u koji je Ministarstvo nekoliko puta izrazilo sumnju. Poslednji put je to učinilo u dopisu koji je festivalu stigao istovremeno kada i kompliment iz Londona.

                       
Ovakav disparitet u ocenama mogao bi se najpovršnije objasniti jednom od iskustvenih narodnih mudrosti "sa ovih prostora" - niko nije prorok u svom selu. A nije neobično ni da svet bolje vidi, prepoznaje i vrednuje kvalitet koji na ovaj ili onaj način stiže iz Srbije nego mi sami. Njega ovdašnje "kuhinje", dilovi, lobiranja ili partijašenja, koji utiču na odabir ili finansiranje najboljih, ne zanimaju, ima on nešto od toga i u sopstvenom dvorištu.
Bilo kako bilo, Nišvil je za poslednje tri godine, po odlukama Ministarstva kulture, iz državne kase zavredeo i dobio samo milion dinara. To isto Ministarstvo je, pak, od 2010. do 2012. godine ovaj festival tretiralo kao manifestaciju od nacionalnog značaja, dodeljujući mu i četiri puta više novca za godinu dana. Uprkos takvom odnosu, a zahvaljujući pre svega finansijskoj podršci Grada Niša, entuzijazmu organizatora i "štapu i kanapu", festival je nekako uspeo da opstane, pa i "poraste" - okupljao je sve veći broj svetskih džez imena, organizovao sve više koncerata, broj posetilaca je dostigao 100.nak hiljada... Ali, epilog je mogao da bude i sasvim drugačiji.
Čini se i na ovom primeru da Srbija još uvek nije naučila da brine o svojim brendovima, imidžu u svetu ili ravnomernom regionalnom razvoju. Ne valja ni što nije nesporno definisala nacionalne i druge prioritete u kulturi. Otuda, valjda, utisak da je i finansiranje kulturnih institucija ili projekata u dobroj meri voluntarističko, te da zavisi od neumetničkih kriterijuma - centara moći, partija na vlasti ili ličnosti ministra...
U Nišvilu, na primer, vole da pomenu da je Beogradska filharmonija prošle godine iz republičkog budžeta, a samo za programske aktivnosti, dobila više od 90 miliona dinara, što je nekoliko puta više nego prethodnih godina, a tri puta više od budžeta koji je država opredelila za sve aplikante na konkursu umetničke muzike u Srbiji. Bilo bi veoma loše ukoliko to ima ikakve veze sa tim ko je te godine u Srbiji bio ministar.


http://www.danas.rs/danasrs/dijalog/_niko_nije_prorok_u_svom_ministarstvu.46.html?news_id=319519