Bole rane od "Milosrdnog anđela"

Prošlo je 17 godina od NATO bombardovanja SRJ. Napadi su počeli 24. marta 1999. i trajali su 11 nedelja. Poginulo oko 2.500 ljudi, a 5.000 ljudi je ranjeno. Teško su oštećeni infrastruktura, privredni objekti, škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće, spomenici kulture. Akcija NATO-a usledila je posle neuspešnih pregovora o rešenju krize na Kosovu u Rambujeu i Parizu. Tadašnje vlasti u Beogradu procenile su štetu na oko stotinu milijardi dolara i zatražile nadoknadu od članica NATO-a. Grupa ekonomista G17 štetu je procenila na 29,6 milijardi dolara. Bombardovanje je okončano 10. juna, usvajanjem Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN. Komemorativnim skupovima, polaganjem venaca i cveća na spomenike biće obeležena godišnjica. Vence će na spomenicima vojnim i civilnim žrtvama položiti predstavnici državnih institucija, Vojske, lokalnih vlasti, udruženja, građani.
Državna ceremonija koju će predvoditi premijer Srbije Aleksandar Vučić biće održana kod Spomenika poginulim građanima na Varvarinskom mostu.

Otac devojke poginule u Varvarinu: "Sanja je moj nebeski anđeo čuvar"

"Sanja je moj anđeo čuvar! Ponekad, kada me sustigne umor dok vozim, imam utisak da je ona tu negde i da brine o meni“.
Tim rečima počinje svoju priču Zoran Milenković, otac supertalentovane matematičarke Sanje (16), koja je poginula u bombardovanju Varvarina i mosta na Velikoj Moravi.
- Sa drugaricama Marinom i Marijanom je otišla u Varvarin jer je tog dana bio vašar - priseća se Zoran. Krenule su preko starog mosta. Kada su došle do sredine mosta NATO bombarderi ispalili su dva projektila u srednji stub i prepolovili most.
- Sanja je bila lakše povređena i pokušala je da se uzvere uz pešačku stazu. Avioni su okrenuli krug i ispalili još dva projektila - objašnjava tihim glasom Zoran.
Kada su spasioci stigli do nje, Sanja je imala brojne rane od gelera i detonacije. Umrla je na putu do bolnice.
- Sada bi imala 33 godine. Sigurno bi završila Matematički fakultet ili ETF. Udala bi se, dobila decu, a ja unuke. Bila je u pogrešno vreme na pogrešnom mestu - tužno kaže Zoran.

Radica Ilić iz Niša: Svaki dan mislim na ćerku i nerođeno unuče

Nišlijka Ljiljana Spasić danas bi imala 43 godine, bila bi roditelj i lekar. Tog kobnog 7. maja Niš je bio preplavljen kasetnim bombama.
Trudna Ljiljana u trenutku napada nalazila se u neposrednoj blizini pijace, pogodio ju je jedan geler, presekao arteriju na vratu te je istog trenutka iskrvarila i umrla.
Njenu majku Radicu Ilić zatekli smo u bolnici, gde se oporavlja od infarkta. Godine nisu uspele da izbrišu sećanje na ćerku i nerođeno unuče.

Sa svekrvom je krenula na pijacu po trešnje. Pale su bombe. Moja ćerka je odmah preminula. Sahranili smo je u isti dan i isti sat kada se i venčala.

Radica Ilić, Ljiljanina majka

- Ne prođe ni jedan jedini dan a da ne pomislim na moju ćerku i toliko željeno, a nerođeno unuče. Sećam se tog dana kada je poželela da ostane samo još jedan dan, a trebalo je da se vrati na selo gde smo se sklonili od bombardovanja. Sa svekrvom je krenula na pijacu po trešnje. Pale su bombe. Moja ćerka je odmah preminula. Sahranili smo je u isti dan i isti sat kada se i venčala. Ne znam kako da nazovem to što je stradala na godišnjicu braka - priča Radica drhtavim glasom.
- Boli me kada neko pomene NATO, bombardovanje, seća me na strah i veliki gubitak. U životu me održavaju sinovljeve unuke, dve divne devojčice, a naša mezimica stalno je u našim mislima - završava priču Radica.

Gita Jović: Nemam nogu, ali važno je da sam živa zbog sina

Bomba me je pogodila u desnu nogu. Ponavljala sam da moram da preživim zbog malog sina. Moj Filip je tada imao pet godina - kaže stomatološka sestra Gita Jović (57), koja je 7. maja teško povređena.
- Izgubila sam desnu nogu, imam oštećenje sluha i telo mi je puno gelera. Ali, najvažnije je da sam ostala živa i da moj Filip, koji je sada student treće godine, nije odrastao bez majke - priča Gita.
- Uvek mi je teško da se prisećam tih strašnih scena, ali sam se pomirila s tim što mi se desilo. Prihvatila sam to kao sudbinu. Moja porodica mi je pružala ogromnu podršku. Kad mi je teško što sam ostala bez noge, uteši me misao da sam mogla da ostanem i bez druge noge. I ona je bila izrešetana gelerima. Mogla sam i da umrem. Te strašne scene nikada neću zaboraviti i uvek pred 7. maj imam noćne more - kaže Gita Jović.

http://www.blic.rs/vesti/drustvo/godisnjica-nato-bombardovanja-bole-rane-od-milosrdnog-andela/vhmkgk4